Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Inflacija i nezaposlenost". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

 1. Uvod

O inflaciji se zna jako mnogo, ali ipak nedovoljno da bi se mogla „izleiti“. Ona ne bira ni mesto ni vreme gde će se pojaviti. To mogu da budu nerazvijene, ali i razvijene zemlje, svejedno da li im je površina velika ili mala. Druga specifičnost joj je je to što se nikada ne javlja dva puta u istom obliku.

Inflacija je prvi put upotrebljena u SAD, kao oznaka skoka cena i novčanog opticaja u vreme građanskog rata koji je vođen od 1861-1865, kada je vlada bila prisiljena da izdaje papirni novac, tzv. greenbacks, ali je gotovo sigurno da su raznovrsne inflatorne situacije i problemi bili poznati i ranije.Čitava istorija novčanih jedinica jeste istorija njihovog progresivnog obezvređivaja sve do dana kada ih zamene druge.Razdoblje velikih inflacija počinje tek sa upotrebom nekonvertibilnih novčanica.Ipak su to bili povremeni ekscesi, koji su dolazili do izražaja za vreme većih istorijskih događaja i nakon dužih perioda. Tek nakon prvog svetskog rata inflacija postaje gotovo stalna pojava i s drastičnim posledicama. Od 1960-ih, inflacija je proglašena kritičnim problemom i nastale su koncepcije zamene „inflacija za nezaposlenost“.

2. Pojam inflacije

Inflacija je svaki nesrazmerni porast novčane tražnje u odnosu na ponudu dobara i usluga, dovodi do porasta njihovih cena.Najčešće se definiše kao pad kupovne moći potrošača,odnosno realne vrednosti domaće valute.Meri se stopom inflacije.

Inflacija predstavlja porast opšteg nivoa cena. Inflacija je prisutna u celoj privredi i prevashodno se odnosi na vrednost koju ima sredstvo razmene u ekonomiji.

Stopa inflacije je stopa promene opšteg nivoa cena.Inflacija se može dogoditi preko noći, ali uvek postoje nagoveštaji njenog dolaska, a to su receflacija (recesija + inflacija) i stagflacija (stagnacija + inflacija).

Recesija je blagi ekonomski poremećaj, a stagnacija je vreme mirovanja ekonomskih promena. Dakle, pojavom blagih ekonomskih poremećaja, ukoliko postanu mnogobrojni i veći, možemo biti sigurni kako će se na kraju dogoditi inflacija kao najteži oblik ekonomskog poremećaja.Još dva pojma idu uz inflaciju, a to su deflacija- predstavlja suprotnu pojavu od inflacije. Odražava se kao opšti pad nivoa cena. Deflacije su retke pojave povezane s krizama, kao što je to bio slučaj 1930-tih i 1989. godine. Država deluje aktivnom stabilizacionom politikom i uklanja duboke krize u većini industrijskih razvijenih zemalja i dezinflacija-smanjivanje stope inflacije.

U Srbiji, poslednje razdoblje dezinflacije bilo je početkom 1993. godine, kada je visoka stopa inflacije, koja je beležila višecifreni nivo, smanjena uz pomoć restriktivne monetarne politike i ostalih instrumenata ekonomske politike.

3. Vrste inflacije

Inflacija je stara koliko i tržišna privreda. Posmatrano na duži rok, cene rastu. Međutim, ne znači da inflacija nužno prati pad realnog dohotka. Istorija pokazuje da cene rastu u vreme ratova i ekonomskih kriza, ali se više ne vraćaju posle ratova i kriza na prvobitni nivo.Poput bolesti koja razara tkivo ljudskog organizma, tako i inflacija razara privredu. Da bi se inflacija sanirala, potrebno je prethodno izvršiti klasifikaciju u tri kategorije:

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]